Antoan de Sent Egziperi stradao 31. jula 1944. godine, ali je ostao zauvek živ kroz slavu "Malog princa". Knjiga pisana za decu, ali i za svaku odraslu osobu koja se seca da je nekada bila dete, pa je zato i pronašla put do velikog boja citalaca.

Covek samo srcem dobro vidi, suština se ne da sagledati ocima, poruka je za sva vremena autora planetarno poznate bajke za odrasle "Mali princ" Antoana de Sent Egziperija, koji je stradao 31. jula 1944. godine, kada su Nemci oborili njegov avion nad Mediteranom.

Tog dana je ovaj "maštar i zaljubljenik u dobre reci i plave visine", koji je još 1930. godine odlikovan ordenom Legije casti, nestao u borbenoj misiji kao pilot-izvidac saveznickih snaga u Drugom svetskom ratu, a ostaci njegove letelice pronadeni su tek 2000. godine u blizini ostrva Riu, kod Marseja i sa dna mora izvuceni 2003. godine. 

Serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio je autenticnost olupine, koja se sada nalazi u muzeju u Buržeu kod Pariza.

"Da sam znao da je u tom avionu bio Sent Egziperi, nikada ga ne bih oborio. Nisam gadao u Princa", rekao je pre neku godinu vremešni nemacki pilot Horst Ripert.

Antoan de Sent Egziperi je roden 1900. godine u Lionu, bio je zaljubljenik u visine i maštar. Ostavio je niz romana o pilotima ("Južna poštanska služba", "Nocni let", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot"), roman "Tvrdava", ali zauvek je upamcen po knjižici "Mali princ" u kojoj na jednostavan nacin propoveda razumevanje, toleranciju i eticnost u odnosima u svetu, naglašavajuci veru u moc preobražavanja coveka.

"Mali princ" je kratka knjiga napisana kao bajka o stvarnom svetu i coveku, o ljudskim zabludama i gresima, o iskonskim ljudskim temama kao što su ljubav, vernost, razumevanje, poštovanje

U uvodu knjige, napisane 1943. godine, autor moli decu da mu oproste što je posvecuje odrasloj osobi, koja u tim ratnim godinama živi u Francuskoj, gladna i smrznuta i "potrebno je da je neko uteši", a pritom mu je "najbolji prijatelj na svetu", da bi je preinacio u posvetu "detetu koje je nekad bila ta odrasla osoba".

Sve odrasle osobe su najpre bile deca (ali se malo njih toga seca)", napisao je autor, što odmah navodi citaoca da u sebi pronade nekadašnje dete.

Detinjstvo autora "Malog princa"

Detinjstvo Antoana de Sent Egziperija je bilo teško - ostao je bez oca kada je imao cetiri godine, sa 17 godina gubi mladeg i jedinog brata Fransoa, a imao je još tri sestre od kojih je jedna umrla pre Drugog svetskog rata.

Knjižica "Mali princ", koju citaju generacije dece i onih koji su nekada bili deca, ulazi u srca, jer glavni junak - mali plavokosi decak (koga pamtimo onakvog kakvog ga je pisac nacrtao, jer je sam Egziperi ilustrovao knjigu) otvara srce pilotu koga upoznaje u pustinji Sahari gde se našao posle kvara na letelici.

Došao je sa "Asteroida B 612", a kroz pricu o životu "medu zvezdama" i o iskustvu na Zemlji definiše brojne teme dok prica o slonu i zmiji, ovci i ruži, lisici, kralju, poslovnom coveku, pijancu, skretnicaru, fenjerdžiji

Mnogo brine o baobabu na svom malom asteroidu da se ne razgrana i ne stvori probleme. Uvek je nasmejan i njegov smeh se cuje iz svemira, "kao hrpa malih praporaca", kako je obecao na rastanku, rekavši pilotu da ce ga zvezde uvek uveseljavati jer ce se on smejati sa svog asteroida.

Deca razumeju "Malog princa" kao bajku, a odrasli kao simbol: mali princ je svaki covek koji se rodi i pred kojim je život, a semenke baobaba su iskustva iz detinjstva, koja ostaju ocuvana ako su dobra, dok se trudimo da loša iskorenimo.

Autor "Malog princa" namece poruku da je život jedan, kratak i velicanstven i da ga ne treba trošiti na ružne stvari i loše ljude, a da svakome "coveku koji je nekada bio dete", upravo "mali princ" u duši može da oboji i ulepša svet.

Komentara (0) Pošaljite komentar